О БУДУЋНОСТИ УТОПИЈЕ ЖОРИС-КАРЛА УИСМАНСА

Abstract

У раду се осветљава вишеслојност утопије у одабраним делима Жорис-Карла Уисманса: насупрот (À rebours, 1884), Тамо доле (Là-bas, 1891), и на путу (En route, 1895). Преиспитује се релевантност Уисманса као „писца бекства и тражења спаса” у нашем веку за будуће генерације, кроз анализу специфичности пишчевог fin-de-siècle декадент ног стила и погледа на свет, снаге света уметности као утопије per se, и ескапистичког сна да се ’идила’ може одржати без варварског упада друштвеног тела. Уз својеврсни интелек туални солипсизам и клаустрофилију (апропријација сопства транспонованог као текст), Уисманс осликава простор модерне неурозе не само сопственог времена, већ и времена наше садашњости и будућности. Тако, Уисмансов књижевни јунак указује на ничеовску декаденцију читавог човечанства, нужност губитка еухроније и еупсихије, и немогућност наде у савршену изолацију од грубости модерности